Историјско „не“ нацизму, изречено је у Србији, на данашњи дан, 27. марта, пре тачно 77 година, што је још једном сврстало наш народ на праву страну историје, упркос жестокој казни која је уследила свега десетак дана касније.
Влада Краљевине Југославије је 25. марта 1941. године, у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту који је, између осталог, подразумевао транспорте нацистичких трупа преко југословенске територије, а што је био „тајни анекс“ споразума. Тадашња штампа известила је о „неутралности“, коју је вештим дипломатским подухватом, издејствовала влада Цветковић-Мачек.
Група официра, на челу с Боривојем Мирковићем, незадовољна приступањем Југославије Тројном пакту, одлучује да изврши војни пуч и обори краљевско намесништво, као и владу. У рану зору, 27. марта , у центар Београда стижу тенкови, потом и пешадија. Министарства су опкољена, Драгиша Цветковић и његови министри похапшени, заузета је Главна пошта, а излази из града блокирани.
На радију је обзнањено да је војска извршила свој задатак и да је краљ Петар II преузео краљевску власт. Народ је изашао на улице, чим је сазнао за пуч.
Београдом су се завијориле југословенске заставе, а пароле су преплавиле улице главног града. „Боље гроб, него роб“, „Боље рат, него пакт“, узвикивали су демонстранти.
Понукан овим збивањима, Адолф Хитлер спрема језиву освету. Доноси одлуку о бомбардовању Београда и окупацији Југославије.
Операција „Страшни суд“, отпочиње у зору, 6. априла, а Југославија капитулира и пада у руке фашистичким окупаторима.
Упркос, данас подељеним мишљењима о 27. марту и улози британске агентуре у организовању пуча и демонстрација, историчари су сложни да толику масу нико није могао да изведе на улице, без воље самих грађана.
Левица Србије подсећа на важност овог датума у српској историји, који осликава недвосмислену борбу против зла званог фашизам и позива грађане да вечно памте овај величанствени антифашистички скуп, као својеврстан одговор на сваку врсту угњетавања, било да долази споља, или изнутра.
