У знак сећања на пробој логораша, злогласног логора Јасеновац, 22. априла 1945, тај дан се у Републици Србији обележава као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Када је постало јасно да ће Силе осовине неминовно изгубити рат, заповедник логора Јасеновац, Вјекослав Макс Лубурић, наређује ликвидацију свих заточеника и спаљивање логора до темеља, како би се прикрили трагови усташких злочина. Последња група жена убијена је 21. априла 1945, а дан касније део преосталих мушких затвореника одлучује се на покушај пробоја из логора, знајући да ће они бити убијени сутра. Од њих 1200, пробој је преживело нешто више од стотину.
Почетком маја 1945. јединице Југословенске армије улазе у разрушени Јасеновац.
Број жртава је одувек предмет политичких расправа и сукоба. Према Меморијалном музеју холокауста САД, само у НДХ је побијено је између 320.000-340.000 Срба и 30.000 Јевреја.
Према израелском Јад Вашему, усташе су побиле 500.000, протерале 250.000 и покатоличиле 200.000 Срба, ликвидирале 90.000 Рома и 30.000 Јевреја.
Јасеновац је постао синоним за геноцид над Србима, који су систематски убијани, протеривани са огњишта и превођени у католичанство, на простору НДХ. У логору су страдали и Хрвати и Муслимани, углавном антифашисти, комунисти и њихови симпатизери.
Левица Србије подсећа да се стравични злочини не смеју поновити, али и да се невине жртве фашиста никада не смеју заборавити.
