Све земље које су усвојиле неолибералну политику објавиле су рат својој младости. Генерације осиромашене омладине приморане су да науче шта значи одрастати у окружењу у којем је све теже наћи сталан посао, државне институције се распадају, а социјална заштита постаје привилегија и милостиња. Данас одраста генерација без будућности и генерација без наде и очекивања!
Где тражити кривца за овакво стање? Пре свега у владајућој економској политици. Социјална држава замењена је стањем несигурности, а криза до тада коришћених економских модела настојала се надоместити кроз дерегулацију, приватизацију и општу деиндустријализацију. Иако су стари модели можда неодрживи, да ли су приватизација, флексибилизација (лакша отпуштања) и гашење индустрије донели бољитак? Показаће се да су ове мере изазвале нову кризу, иако владајуће структуре у целој Европи слепо следе стари пут и не признају ову чињеницу.
Иако власт о својим мерама говори као „тешким“ и „непопуларним“ власти су те које бирају најлакши пут. То је пут у коме ће за кризу платити најшири друштвени слојеви, наше болнице, лекари, медицинске сестре, школе, факултети, пољопривредници и читав народ који покушава да живи од свога рада – док су озбиљне и заиста делотворне реформе одлагане. То је пут који нас дугорочно води све дубље у хаос. То је пут који они следе зато што им одговора да ми трпимо последице, а не они!
Које су последице владајућег економског курса – „да уштедимо на грађанима и јавним услугама, а о последицама размишљамо касније“? Међу првим метама штедње нашло се здравство – од чијег функционисања, у крајњој линији, зависи живот људи. Државна улагања у здравство су смањена, а проблем недостатка особља додатно погоршан отпуштањима лекара и медицинских сестара. Повлачењем државе из улоге осигуравања јавне здравствене заштите СМС донације и хуманитарне акције постале су очајничка мера којој прибегава све већи број породица и пацијената са акутним обољењима. Тензије између пацијената и лекара су све веће – јер су лекари, због недостатка особља, подвргнути огромном притиску – па смо све чешће сведоци насилних напада на лекаре и особље здравствених установа. Поверење у лекаре и државне болнице је срозано, а једино решење које нам овај систем нуди су прескупе приватне ординације и добротворне акције!
Државне школе задесила је судбина нефункционалних јавних институција – у њих је све слабије поверење и оне бивају додатно угрожене новим ударима на образовање. Генерације деце најсиромашнијих бивају изгубљене још пре него што науче да чита. Већ се назире будућност у којој ће богати моћи да приуште приватно школовање и на тај начин се повући из хаоса у образовању, док ће сви остали бити у систему који по свему више подсећа на припремање деце на што бржи излазак на тржиште рада за ниске плате као неквалификована радна снага.
Шта је са онима који још увек имају наду – нашим студентима? Врло брзо током студирања почетни ентузијазам замениће цинизам и огорченост: мање од једне трећине студената заиста и заврши факултет, да би након тога радили на ниско плаћеним пословима или пословима за које факултет уопште није ни потребан. Током студирања млади ће радити на најслабије плаћеним пословима, у сталном страху да неће моћи да наставе студирање.
Оно мало младих које је уопште занимала политизација бачено је у нову ситуацију у којој им је дат скуп лажних избора који су се углавном сводили на две политичке опције: националистичку и либералну. Левица је поражена у таласу офанзиве неолиберализма, док је „социјалдемократија“ са глобалним заокретом удесно постала шифра за политику центра, или чак десног центра. Ипак, данас смо сведоци рађања нове наде у целој Европи: левице која свој идентитет гради на борби против мера штедње и укључивању народа у политичку борбу. Ми своју политику градимо инспирисани овим примером, јединим примером смислене алтернативе која може спасити Европу.
Шта значи градити алтернативу у тренутку када већина младих решење за своје проблеме не види у политичкој акцији? Ми желимо да тој алтернативи допринесемо својим примером. Желимо показати да је Левица Србије отворена, да сви посвећени чланови могу и морају равноправно градити политику покрета, постати његови заступници и учествовати на свим нивоима и у свим структурама организације. Ово је оно што нас разликује од омладина других странака које своје чланове спутавају сводећи их на улогу пасивних статиста, или у „најбољем“ случају аполитичних и каријерно оријентисаних функционера нижих структура странке. Ми настојимо да ову слику и модел омладинске политике променимо. Сваки члан омладине узима учешћа у идеолошком и политичком усмеравању покрета.
Фронт младих Левице Србије залаже се за оно што сваки млади човек у Србији заслужује: сигуран посао, правну заштиту и пристојне плате. Делимо оријентацију нашег покрета и бранимо здравство и образовање од мера штедње, јер сматрамо да је недопустиво да се штеди на знању и здрављу док око себе видимо све богaтије и богатије тајкуне и политичаре. Залажемо се за поправљање и обнављање система јавног школства – реформе које ће повратити поверење у наше школе. Наш крајњи циљ јесте бесплатно и слободно, свима доступно образовање и подржавамо све иницијативе којима студенти и запослени бране своје интересе. Одлучно се супротстављамо свим трендовима који доприносе урушавању високог школства и тржишној логици у образовању. Стојимо и стајаћу раме уз раме са свима који не желе да дозволе да образовање постане привилегија богатих! Фронт младих Левице Србије бори се за афирмацију и промоцију спорта, физичких активности и здравог начина живота међу младима. Залажемо се за унапређивање физичке културе у школама и отварање бесплатних јавних вежбалишта који ће бити доступни свакоме, у што више градских општина. Такође, залагаћемо се за то да се државни спортски објекти у непопуњеним терминима ставе бесплатно на коришћење младима.Фронт младих Левице Србије своје упориште градиће у сваком граду, на свакој општини, у сваком комшилуку, и у свакој улици! Позивамо вас да нам се придужите у борби за друштво засновано на солидарности, једнакости и узајамној помоћи – борби за живот вредан живљења!