Подршка политичких организација, синдиката, интелектуалаца и јавних радника Прогласу који иницира Левица Србије

Драги грађани и грађанке, уколико желите да будете потписник Прогласа и спремни сте да се заједничким снагама боримо за другачију Србију на основама изложеним у овом документу, оставите овде ваше податке:

 

 

ДРУГАЧИЈА СРБИЈА! СРБИЈА ЗА СВЕ НАС!

Грађанке и грађани,
Раднице и Радници Србије,

Друштво у ком шачица привилегованих живи у луксузу, док већина једва саставља крај са крајем и спречена је да напредује друштво је из ког велики број грађана само гледа како да побегне, док други део пада у очај и безнађе. Желимо другачију Србију. Раст социјалних неједнакости, политика штедње на здравственој и социјалној заштити и подређивање интересима крупног капитала и политичке класе нa штету најсиромашнијих – није одржива развојна социјално-економска политика. То није никаква политика, већ систематско уништавање друштва и укидање будућности грађана. Верујемо у Србију у којој се достојанствено живи од свог поштеног рада, у којој се улаже у људе, у којој се друштвено богатство дели солидарно. Верујемо да можемо бити достојанствено и праведно друштво задовољних и поносних жена и мушкараца. Желимо то за своју породицу, своје комшије, људе са којима радимо. Желимо то за све и верујемо да је таква Србија могућа. Србија за све нас.

Уверили смо се да „невидљива рука тржишта“, осим што посеже у џепове огромне већине непривилегованих, није извор слободе и правде ни у много богатијим и стабилнијим друштвима него што је наше. Њене негативне последице се на посебно окрутан начин испољавају у пост-социјалистичким државама које грчевито траже своје место у оскудици капиталистичке периферије. Под изговором „реформи“, институције за одбрану радничких и људских права су уситњене и понижене, док се истовремено пред крупним капиталом, често сумњивог порекла, државне институције непрестано повлаче или му чак свесрдно повлађују. Сигурни смо да је за стабилан, равномеран и праведан развој нашег друштва неопходна снажна држава, добро организована, са компетентном администрацијом, са јасним политичким циљем да смањује социјалне разлике и гарантује безбедност грађанкама и грађанима. Знамо да је таква држава могућа и желимо такву Србију за све нас.

Слепо повлађивање страним инвеститорима и домаћим тајкунима по цену потпуног укидања радничких права и уништавања свих друштвених ресурса, а пре свега људских, не даје никакву перспективу никоме у Србији – ни младима који у немаштини прихватају било какве послове, ни њиховим родитељима који су опљачкани у приватизацији и које послодавци више не желе да ангажују чак ни под експлоататорским условима.

Уз повећање минималне цене рада, Србији је неопходна ефикасна антимонополска политика и снажна државна подршка самозапошљавању и предузетништву, а нарочито колективним привредним иницијативама и пројектима.

Србија има снажну традицију економске демократије и рада у колективу (задругарство, радничко самоуправљање, радничко акционарство). Ту традицију, која је у разбојничкој приватизацији уништена и понижена, морамо оживети. Не пристајемо више на цинизам „подршке“ моћницима који „отварају нова радна места“, да би заводили потпуну самовољу над немоћним радницама и радницима, уплашеним за голу егзистенцију. Не желимо више привреду и друштво у ком су људи константно окренути једни против других. Не желимо Србију у којој се „предузетништво“ развија кроз приватизацију јавних служби и ширење партијских структура по приватном сектору, у којој људи са знањем и иницијативом остварују своје потенцијале као стечајни управници, приватни извршитељи, нотари, приватни председници скупштина станара …

Подржавамо предузетништво које се ослања на најбоље у људима, на рад, креативност и солидарност, предузетништво које поштује радничка права, које није приморано да због државних намета и притисака монополиста своје раднике ангажује под условима недостојним за радника.

Родна равноправност је у Србији драстично деградирана за последњих двадесет година, не само због оживаљавања конзервативних идеологија и патријархата, него и због економског пропадања. Једна од кључних претпоставки да се овај назадни процес заустави је успостављање пуне економске равноправности жена и мушкараца. Жене морају бити једнако плаћене за једнак рад са мушкарцима. Женама које раде кућне послове се мора обезбедити пензијско и инвалидско осигурање равноправно са осталим радницама и радницима. Србија у којој постоје делотворни механизми за успостављање и гаранцију родне равноправности, и политичка воља да се ти механизми користе, је Србија за све нас.

Здравље није и не може бити привилегија богатих, него право које је потпуно доступно сваком грађанину и грађанки Србије. Желимо већа и целисходнија улагања у здравство, да лекари имају достојанствене услове за рад, боље социјално осигурање незапослених, самохраних родитеља, свих оних који не могу сами да обезбеде своју егзистенцију.

Пристојан кров над главом такође не сме бити привилегија. Србија, међутим, већ годинама нема никакву државну помоћ станоградње. Грађани и грађанке који нису купили станове у приватизацији током деведесетих година и који немају породичну заоставштину, препуштени су стресовима подстанарства, или још већим стресовима кредита код пословних банака. Залажемо се за континуирану политику државне подршке изградњи доступних станова, при чему реч „доступно“ мора бити усклађена са могућностима грађанки и грађана Србије.

Не желимо да будемо грађани земље у којој се дипломе и радна места купују, било новцем, било подаништвом партијско-рођачким кликама. Не желимо приватно образовање које производи високу пролазност, слабо образоване дипломце и докторске плагијате. Желимо друштво које улаже у образовање и науку, јер је то једини пут да се развија и држи корак са временом. Будуће генерације морају да имају право на бесплатно образовање као што су га имали наши родитељи.

Искорењивање корупције и непотизма у запошљавању и напредовање у складу са знањем и залагањем је наше темељно опредељење. Желимо да млади који студирају у Србији, као и они који студирају у иностранству виде своју будућност овде, да имају могућност запослења, напредовања и оснивања породица. Желимо да се учитељима и професорима врати достојанство, јер они подижу нашу будућност и морају уживати наше поштовање.

Није тачно да се имовином може управљати одговорно само ако је у приватним рукама. Напротив, кључни ресурси једног друштва су сувише важни за његов опстанак да би се предали у руке појединцима чији је интерес лични профит. Зато смо против даље приватизације, и зато се залажемо за корениту реформу управљања предузећима у власништву државе. Системска корупција у јавном сектору је годинама стварана не само за потребе партијског запошљавања и финансирања, већ и са намером да се приватизација понуди као једини спас. Ми се залажемо за јачање независних институција контроле и ревизије и за непосредно учешће грађана и грађанки у управи и контроли над предузећима која су основана у јавном интересу и која располажу друштвеним ресурсима.

Социјално праведна држава за какву се залажемо захтева правичну и рационалну пореску политику и доследну наплату пореза. Радикалне разлике између шачице пребогатих и огромне већине сиромашних какве је створила приватизација у Србији, захтевају не само одговарајућу прогресивну пореску политику, већ и наплату пореза у којој држава више неће бити болећива према моћницима који деценијама некажњено нагомилавају пореске дугове. За нас је неприхватљиво пословање са оф шор рачуна, док истовремено радничким породицама, запосленим и незапосленим, та иста држава због неплаћених обавеза шаље на врата приватне извршитеље. Србија за све нас је држава у којој је пореска политика подстицај развоја, а не инструмент страховладе, односно обрачуна са политичким противницима и пословном конкуренцијом.

Укидање слободе говора и мишљења коме смо сведоци увод је у губитак свих других слобода. У медијском мраку се урушавање институција и концентрација моћи спроводи лакше и без отпора. Знамо да је могуће друштво у ком је заштита новинара беспоговорна, јер су новинари чувари демократије, друштво у ком уредници не страхују од политичара већ постављају границе њиховој самовољи. Али у одбрану демократије, медија и грађанских слобода морамо устати сви, јер нас се свих тиче.

Власт видимо као одговорност и прилику да друштво учинимо бољим и праведнијим, а управу ефикаснијом. Желимо да будемо народни посланици који размишљају, говоре и гласају по својој савести и одговорности према друштву. Желимо да водимо политику која свакодневно изналази решења за реалне проблеме са којима се сусрећу грађани, и да на крају сваког дана проведеног на јавној функцији будемо за корак ближе остварењу визије Србије због које смо ушли у политику.

Србија мора бити поносна на свој антифашизам и левичарско наслеђе. Са гнушањем одбацујемо рехабилитацију колаборациониста, хомофобију и све облике национализма као маске за долазак на власт нове, привилеговане класе, и безочну отимачину друштвеног богатства које су стварале генерације пре нас. Желимо да коначно склопимо мир са свим својим суседима и завршимо сукобе који нас исцрпљују и држе у месту. Желимо да Албанце, Хрвате, Бошњаке, Македонце и све остале народе видимо као савезнике у заједничком настојању да будемо боља, напреднија и подстицајнија друштва. Желимо да и други тако виде Србију и знамо да је то могуће, јер смо до недавно живели заједно и били пример међунационалног разумевања и добре сарадње.

Желимо да будемо део Европе, али не да будемо на њеној периферији као извор јефтине радне снаге и место за одлагање отпада. Као ни Србија, ни Европа није једнообразна. Ми у Европи тражимо и имамо партнере у оним снагама које деле нашу визију социо-економске правде и солидарног друштва, које се за ту визију боре и у својим земљама и на нивоу Европске уније, и које се супротставља политикама које њихова друштва вуку ка неправди и експлоатацији .

 

Другачија Србија је могућа, али је она одговорност свих нас. Морамо је заједно желети и на томе заједнички радити – за бољу Србију, за све нас.

Придружите нам се.

——————————————————————————————————————————-
Први потписници Прогласа „Другачија Србија! Србија за све нас! „:

Проглас је међу првима подржао проф. др Небојша Попов, неколико дана пре него што је преминуо. Због његовог целоживотног рада на остварењу циљева за које се залажемо, и због његове неуморне подршке борби радника Југоремедије, која нам је велика политичка инспирација, овај проглас посвећујемо успомени на професора Попова.

Политичке организације:

Изборна листа „Борко Стефановић – Србија за све нас“

Левица Србије – Борко Стефановић
Социјалдемократска унија – Милош Адамовић
Покрет за преокрет – др. Јанко Веселиновић
Ново удружење пензионера Србије – проф. др. Предраг Илић

Синдикати:

Синдикат пензионера Србије „Независност“

Појединци:

Проф. др Младен Лазић, Универзитет у Београду
Проф. др Ђокица Јовановић, Универзитет у Београду
Др Љубиша Митровић, проф. емеритус Универзитета у Нишу
Проф.др Светлана Слапшак, деканка постдипломске школе за хуманистику ИСХ, Љубљана
Бошко Јакшић, новинар Политике
Мр Срећко Михаиловић, руководилац Центра за развој синдикализма
Владица Милосављевић, глумица
Ненад Даковић, филозоф
Проф. др. Бранислав Димитријевић, Висока школа ликовних и примењених уметности
Проф. др Горан Брајушковић, професор Биолошког факултета УБ
Проф. др Сретен Вујовић, Универзитет у Београду
Проф. др Миријана Кристовић, Универзитет у Нишу
Проф. др Марија Бабовић, Универзитет у Београду
Проф. др Мирослав Ружица, сениор експерт у области социјалне политике
Проф. др Душан Мојић, Универзитет у Београду
Проф. др Марио Рељановић, Правни факултет Универзитета Унион
Проф. др Ивана Ћирковић, Медицински факултет УБ
Проф. др Јова Милорадић, Универзитет Едуконс
Проф. др Видан Марковић, Универзитет у Новом Саду
Доц. Др Дражен Марић, Економски факултет Суботица
Доц. Др Звонко Ракарић, Факултет техничких наука у Новом Саду
Др Марија Обрадовић. Институт за новију историју Србије
Асс. др Јелена Пешић, Универзитет у Београду
Ма. Филип Балуновић, политиколог и теоретичар, докторанд на Schuola Normale Superiore у Фиренци
Иван Велисављевић, драматург и активиста
Владимир Милутиновић, филозоф, колумниста Политике и уредник сајтова Двоглед и Филозофијаинфо
Ма. Срђан Милошевић, докторанд на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду
Осман Балић, директор ИУРОМ центра и бивши координатор Лиге за декаду Рома
Др Игор Перишић, научник и књижевни теоретичар
Иван Златић, бивши радник Савета за борбу против корупције 2003-2012.
Борис Постовник, оперски певач Народног позоришта у Београду
Др Иван Ђорђевић, научни сарадник етнографског института САНУ
Љубомир Анђелковић, бивши дипломата и књижевник
Др Јасмина Милојевић, етномузиколог
Иван Мандић, редитељ
Марко Кон, композитор, текстописац и продуцент
Ивица Младеновић, главни и одговорни уредник Ле Монд дипломатика

 

Људи који су подржали Проглас након објављивања:

Владимир Крстић, сликар

Сандра Раденовић, доцент Београдског универзитета, доктор социолошких наука

Бојан Самсон, писац

Радивоје Бојичић, књижевник

Никола Павловић, Ма историчар, докторанд на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду

Дејан Клемент, академски сликар