Жене се и даље налазе у економски подређеном положају. Побољшање нашег положаја мора да крене из сфере рада, а једнакост ће се остварити не подизањем продуктивности и даљим исцпрљивањем сопствених снага, већ уједињеном борбом жена и мушкараца за једнаке плате за једнак рад.

Настојимо да на дуге стазе охрабрујемо укидање поделе рада на мушки и женски и стварање друштва у ком пол/род неће диктирати у којим ће пословима учествовати мушкарци, а у којима жене. Међутим, како се услови за стварање таквог друштва споро развијају, неопходне су мере које ће олакшати рад који се традиционално сматра женским.
Последице веће несигурности и неизвесности у раду посебно погађају нас, будући да укидање фиксног радног времена учинак рада и његове услове чини тешко одредивим, а на раднице пребацује додатни терет организације времена на послу и у кући. Зато се боримо против измена у радном законодавству које су до овог проблема довеле.

Традиционални женски послови који су се обављали првенствено у оквиру куће на тржишту рада су мање вредновани. Послови чишћења или пружање услуга захтевају једнако ангажовање као било који други посао, а наше већинско присуство у њима служи као оправдање за ниске наднице. Залажемо се за подизање надница и побољшање услова рада у овим секторима.

Послодавац данас има моћ контроле над интимним животом жена. Када нам прети отказом у случају трудноће или жеље да постанемо мајке, он нам ускраћује основна људска права. Сматрамо да је борба за права трудница борба против изложености диктату профита и зато ћемо инсиситрати на томе да је држава дужна да заштити сваку жену давањем довољно дугог породиљског одсуства, осигурањем породиљских бенефиција и гаранцијом враћања на посао након трудноће. Противимо се свакој дискриминацији жена приликом запошљавања, што је најчешћа појава у деловима приватног сектора који се баве пружањем услуга, попут трговине или туризма. Ниједна од нас не сме бити дискриминисана на основу своје спољашњости, свог узраста или сексуалне оријентације.

Једна од последица мера штедње је препуштање пропратних услуга (попут чишћења, прехране и администрације) у јавним предузећима приватним фирмама услед јавно-приватног партнерства. Ово женама, које се традиционално баве наведеним пословима, додатно угрожава радна места, погоршава услове рада и смањује плате. Залажемо се за враћање ових професија у јавни сектор како би се квалитет пропратних услуга, попут одржавања хигијене или припремања оброка, унутар јавних институција подигао на виши ниво и како би радна места остала сигурна.

Жене су већински запослене у јавном сектору, нарочито у области образовања, здравства, социјалног рада, админстрације и бриге о старима. Његово смањење посредством мера штедње двојако утиче на жене, будући да су оне, поред тога што су у њему запослене, и кориснице његових услуга. Мерама штедње не само да се девастира животни стандард жена и мушкараца који су у њему запослени, него се и погоршава квалитет његових услуга.

Жене као главне носиоце кућних послова и бриге у домаћинству додатно погађа укидање услуга јавног сектора, тако што се активности као што су брига о старима, деци и немоћнима, са државних институција, услед немогућности плаћања приватних услуга, преносе на саме породице, самим тим првенствено на жене у оквиру њих. Ми одгајањем деце стварамо ново покољење радне снаге, а кућним радом омогућавамо члановима породице да задовоље своје потребе како би могли да оду на радно место, што чини ове активности круцијално важним и неопходним за друштво и економију. Сматрамо да је неприхватљиво да све ово на својим плећима носи појединачно домаћинство и његови чланови, односно жена у традиционалној подели кућног посла. Зато се залажемо за широко доступно и јавно финансирано обезбеђење вртиће, дневне боравке за децу и особе са посебним потребама, домове за старе и немоћне, као и за равноправну поделу преосталог посла у кући.

Залажемо се за доследну примену законске регулативе о насиљу над женама, која би између осталог подразумевала трајно удаљавање насилника из стамбене јединице. Сигурне куће јесу и морају остати место уточишта за жене и децу која трпе било какве облике породицног насиља, те се противимо укидању буџетских издавања за ове институције. Држава и друштво имају одговорност да пруже подршку и заштиту свакој жени која трпи било који облик злостављања, пружајући сигурност и дугорочна решења животних питања. Коначно, боримо се против сваке врсте опресије, било да се она дешава у сфери јавног или у сфери приватног.

Недопустиво је да будемо лишаване свог дискреционог права да саме доносимо одлуке о свом телу. Смањењем буџетских издвајања за здравство, смањује се квалитет здравствених услуга, што може имати драстичне последице по наше здравље, посебно репродуктивно. Абортус представља основно право жене и једну од најважнијих одлука коју она доноси па мора бити доступан свима и право на њега се не сме доводити у питање (сходно томе стајемо у одбрану свих жена које из било којих разлога не желе да имају децу). Исто тако, важно је и финансирање вантелесне оплодње из државног буџета, као и увођење здравственог и сексуалног васпитања у основне и средње школе које би младима омогућило да се стекну знање о свом телу и начину на који се чува његово здравље.

Боримо се за издвајање већих буџетских средстава за превенцију малигних обољења, попут рака грлића материце, рака јајника и рака дојке. Редовни прегледи и анализе морају бити омогућени свима, као и потпуно бесплатни. Свака жена мора се осећати збринуто и сигурно у свакој државној болници, наше одлуке морају бити поштоване, а општи хигијенски услови задовољавајући. Наш став је да квалитет услуге медицинских радника и радница може бити повећан једино додатним буџетским финансирањима и повећањем броја запослених који се активно брину о здрављу сваке од нас.

Залажемо се за исплаћивање целокупног дохотка женама које су на трудничком или породиљском одсуству. Родитељство и брига о деци морају бити олакшани системом социјалних услуга које дрзава треба да омогући. Зато сматрамо и да свака жена која роди више од троје деце треба да има право на просечну пензију, ако није запослена и ако не жели више да ради. Такође настојимо да уложимо напоре за оснивање алиментационог државног фонда који би самохраним родитељима редовно исплаћивао следовања. Тиме би се самохраним мајкама и самохраним родитељима уопште, као посебно осетљивој групи, знатно олакшало питање егзистенције и бриге о деци.

Жене на селу живе у посебно лошим условима. Више од половине њих не поседује своју имовину нити земљу. Будући да немају свој новац, не могу да уплаћују пензијско и инвалидско осигурање. Ми се зато залажемо за увођење пензије за сваког члана пољопривредног газдинства старијег од 65 година, увођење обавезног дечијег додатка, као и за гарантовано трудничко и породиљско боловање и новчану надокнаду за жене у пољопривреди.

Коначно, наша борба је борба против сваког вида дискриминације на основу пола, рода, сексуалне оријентације и идентитета, на радном месту и шире. Сматрамо да је неопходно законски заштити права хомосексуалних, бисексуалних, транссексуалних, трансродних и интерсексуалних особа, и радити на политици еманципације која подржава разноликост људских бића. Како баштинимо рад, залагања и вредности Антифашистичког фронта жена, ми се боримо за права свих дискриминисаних, потлачених и обесправљењих, дакле за стварање друштва у ком ће сваки човек бити једнако поштован и заштићен.

(Фронт Жена Левице Србије)