1. ЕКОНОМИЈА И ПРИВРЕДА

  • Наша странка је начелно антикапиталистичка, али неће угрозити потребе грађанки и грађана Србије у овом систему и биће одговорна према њима и њиховим пословима, нити ће на било који начин онемогућавати нашим пословним људима рад по закону и слободно стицање прихода;
  • Одбацивање неолибералног приступа економији, фаворизовања зеленашких банака, тајкуна и политике штедње која уништава нашу привреду и стандард грађана Србије, као и монопола, привилегија и отуђених центара моћи;
  • Одрећи се понизног служења тржишту, које ионако нигде не делује сасвим слободно, и увести служење тржишта грађанину;
  • Уставом изједначити и актуелизовати једнакост свих облика својине;
  • Постепено примењивати, али без државног наметања, иновативнe методe управљања привредом и предузећима;
  • Повећати одмах минималну цену рада, уз договор са темељно реформисаним синдикатима и удружењима послодаваца и обезбедити да се зараде исплаћују у року, под претњом кривичне санкције;
  •  Обезбедити високим казнама поштовање рокова плаћања државе према повериоцима, као и великих трговинских ланаца према добављачима;
  •  У ситуацији када приватни капитал и инвеститори нису у могућности, или немају жељу, да улажу у покретање производње у слабије развијеним крајевима Србије, омогућити да уз државне субвенције, грађани сами покрену производњу и да својом имовином гарантују успешност рада предузећа по Кибуц моделу;
  • Омогућити да држава отвори производњу у деловима Србије где није могуће довести било каквог инвеститора, а где постоји наслеђе успешне производње у одређеним привредним делатностима;
  • Укинути државни монопол на производњу зелене енергије и омогућити да сваки грађанин може да се бави производњом енергије, уз задржавање дистрибутивног система у државним рукама;
  • Смањити порезе и доприносе малим и средњим предузећима и тако стимулисати приватни сектор, уз упрошћавање процедура. На сваки начин помоћи развој и напредак малих и средњих предузећа у Србији;
  • Развластити банкарску и политичку олигархију која израбљује грађане;
  • Вратити пензије на ниво пре смањивања;
  • Увести праведне платне разреде, такође, увести јединствен систем систематизације радних места и проверу свих диплома руководства и запослених у јавној управи, институцијама и јавним предузећима;
  • Напустити идеју приватно-јавног партнерства, бар када је реч о јавним предузећима и стратешким добрима, јер тај модел социјализује губитке, а приватизује профит, тј. пресипа новац из јавне сфере у приватне џепове;
  • Избацити из јавног сектора страначке људе на измишљеним радним местима и људе са лажним дипломама, као и оне који не долазе на посао, а примају плату;
  • Законски онемогућити и практично забранити било какво будуће страначко запошљавање у јавном сектору и државним службама;
  • Давање државне субвенције код улагача условити висином плате будућим запосленима, која не сме бити испод просека Републике, у датој грани делатности;
  • Људе који воде јавна предузећа бирати искључиво на јавним конкурсима са пуним увидом јавности у стручне референце и искуство. Управници јавних предузећа ће бити одговарајуће награђени за свој рад и унапред морају знати циљеве које треба да достигну да би били награђени;
  • Државна интервенција у економији мора служити економском развоју целе земље, од чега ће користи имати сви, а највише најсиромашнији и слабо развијена подручја Србије. Држава треба да стимулише отварање и развој предузећа у сектору обраде хране, нових и информационих технологија;
  • Заштитити природне монополе (воде, шуме, земљиште, руднике) и не продавати таква јавна предузећа. Не продавати јавна предузећа која позитивно послују и она која не послују позитивно због утицаја политике;
  • Изједначити стране и домаће улагаче у коришћењу буџетских погодности;
  • Стимулисати конкурентност и разбијати монополе у трговини, и подстицати домаће велетрговине;
  • Преговарати и евентуално анексирати ССП са ЕУ, ради заштите наше привреде у предприступном периоду, од нелојалне конкуренције;
  • Преиспитати 24 спорне приватизације до пуне пресуде наших судова, а одговорне казнити по закону;
  • Подстаћи пореском политиком и олакшицама мала и средња предузећа и омогућити кроз помоћ државе да запосле барем једног радника за стално. То је преко 200 хиљада предузећа у Србији;
  • Смањење оптерећења на зараде на 50 процената;
  • Постепено смањивати ПДВ на шири списак прехрамбених производа и производа важних за егзистенцију;
  • Хитно прекинути праксу неселективног субвенционисања привреде, без јасног плана и евиденције. Субвенционисати, поред пољопривреде, и оне гране привреде које послују у гранама општег интереса, чак и ако не праве добитке;
  • Напустити катастрофални модел према коме су и култура и информисање делатности на тржишту и које зависе искључиво од тржишта;
  • Увести бесплатно образовање радника за контролу и учешће у управљању предузећима;
  • Законима омогућити и подстаћи радничко акционарство и учешће радника у управљању и контроли предузећа. У великим компанијама увести обавезу постојања радничког директора и учешћа представника радника у Управном одбору предузећа;
  • Увести обавезу да мањински власник увек буде заступљен у процесу доношења свих одлука предузећа, у складу са својим уделом;
  • Законски уредити учешће представника локалне заједнице и одговарајућих невладиних организација у одлукама предузећа којa се тичу животне средине;
  • Идентификовати привредне гране које држава треба да подржава и створити правне, административне, пореске и финансијске услове за њихов развој. То треба да буду привредне гране које могу да остваре значајан извозни резултат, радно интензивне гране ради брзог смањења незапослености, стратешке гране нужне за опстанак и гране које имају велики будући потенцијал и удео знања и иновација (ИT, биотехнологија…);
  • Основати развојну банку која ће под најповољнијим условима и уз микрокредите, финансирати горе поменуте гране, све облике самозапошљавања, колективног власништва, задругарства, радничког акционарства, социјалног предузетништва, мала и средња предузећа, као и предузећа која отварају радна места у недовољно развијеним и слабо насељеним подручјима;
  • Пословање и активности Развојне банке морају бити контролисане од стране стручних и нестраначких управних и надзорних одбора, састављених од нестраначких људи неспорног личног и професионалног интегритета, који би се бринули да се се средства рационално улажу, као и да не дође до злоупотреба;
  • Покренути јавне радове на инфраструктури, у водопривреди, очувању и заштити природних ресурса и изградњи социјалних станова, са нагласком на равномерну регионалну развијеност;
  • Укинути непотребне агенције и Фонд за развој;
  • Основати банку која би се искључиво бавила кредитирањем пољопривреде, а која не би радила на пословима са становништвом ван овог сектора;
  • Субвенционисати извоз наших пољопривредних производа, нарочито у ЕУ и Русију;
  • Омогућити стварање локалних берзи одређених производа, које би организовали искључиво произвођачи, са циљем заштите својих улагања и развоја својих домаћинстава, уз државну помоћ у изградњи складишних капацитета (хладњача и силоса), ради сузбијања монопола накупаца;
  • Прогресивни порези на наследство, доходак и капитал (нето вредност активе-некретнине, финансијска и пословна средства над којима власник има контролу);
  • Постепено увести прогресивно опорезивање великих прихода и имовине, уместо претежног ослањања на опорезивање потрошње кроз ПДВ, који највише погађа најсиромашније друштвене слојеве. Такође, увести више порезе на финансијске трансакције и дивиденде. На крају, када се стекну услови, увести годишњи прогресивни порез на капитал;
  • Међународно повезивање са левичарским покретима у циљу постепеног развијања равноправности међу нацијама и стављања глобалног финансијског капитала под демократску контролу;
  • Залагање за оштре санкције банкама и државама у којима влада финансијска тајновитост;
  • Борити се на међународној политичкој сцени да се уведе пореско начело „пребивалишта капитала“, а не „пребивалишта власника“ на финансијска средства, те за аутоматски пренос банкарских информација у циљу процене комплексне власничке структуре и спречавања бега капитала из малих земаља;
  • Направити билатерални договор са владама држава које су „порески рајеви“, ради опорезивања, макар минималном стопом, капитала који је склоњен из Србије;
  • Донети закон о обавезивању страних банака у Србији да обавесте Народну банку Србије о свим рачунима, улагањима и дохоцима које поседују порески обвезници Србије било где у свету;
  • Олакшати пословање привреди, увести предвидиве и неоптерећујуће порезе и минималну администрацију електронским путем, као и плаћање пореза;
  • Уредити „Скраћени царински поступак“ за продају у иностранству који већ постоји за самостални извоз у неке земље, који је довољно једноставан за мале произвођаче;
  • Увести потпуну транспарентност и ефикасност јавних набавки у Србији, кроз пуну примену информационих технологија;
  • Увести обавезност контроле и тендера и за подизвођаче на инфраструктурним пројектима у Србији, ради елиминације постојећих злоупотреба;
  • Смањењем страначке бирократије у државној управи, агенцијама и фондовима за 10 процената, обезбедиће се око 200 милиона евра уштеда, које ће бити усмерене на пензије;
  • Оснивање централног регистра података за грађане Србије ће омогућити ефикасност Пореске управе и додатнe уштеде за плате, пензије и социјална давања;
  • Јачање инспекцијских служби и њихових овлашћења ради ефикасније борбе против сиве економије;
  • Јачање Агенције за борбу против корупције и формирање специјалног тужилаштва за борбу против корупције, по узору на Румунију, нарочито у случајевима високе и средње корупције;

2. ПОЉОПРИВРЕДА

  • Увести могућност гарантованих цена откупа за стратешки важне производе, кроз интервенције за робне резерве и паритет цене горива и ђубрива;
  • Почети са аграрном реформом, којом би се омогућило трајно коришћење државног пољопривредног земљишта за незапослене становнике села у Србији који имају барем један хектар своје земље у власништву, a чиме би се значајно смањила незапосленост у сеоским срединама;
  • Увести сваком члану пољопривредног газдинства изнад 65 година старости пензију у висини изнад садашње која је увредљиво ниска;
  • Гарантовати трудничко и породиљско боловање и новчану накнаду за жене које се баве пољопривредом;
  • Увести обавезно и субвенционисано осигурање усева, након реформе сектора осигурања;
  • Увести јединствен регистар обрадивог земљишта;
  • Омогућити нашим пољопривредницима закуп државног земљишта. Земљу не продавати страним компанијама;
  • Обновити рад откупних станица по Србији и правити хладњаче;
  • Увести регионалне пољопривредне политике и субвенције у Србији;
  • Пронаћи системске мере за заштиту наших произвођача од нелојалне конкуренције настале неконтролисаним увозом;
  • Донети Закон о задругарству који би реафирмисао идеју задругарства и решио питање газдинстава која су некада била у задружном власништву, као и плантажа и великих пољопривредних комбината (нпр. ПКБ или Навипове плантаже, Поречје);
  • Омогућити кроз процес обнављања задругарства да пољопривредници, ако желе, порез или део пореза плаћају у натури, односно производима које предају задрузи, барем на неко време;
  • Заштитити домаће пољопривредне и ветеринарске институте, а поготово заштитити аутохтоне врсте као и семенске базе;
  • Апсолутно смо против ГМО, јер је штета огромна по наш биолошки и људски потенцијал, као и конкурентност наше хране на глобалном тржишту;
  • Увести строгу контролу употребе пестицида и хербицида;
  • Увести нове, значајно видљиве, декларације на свим производима у трговинама са јасном назнаком састава, са посебним освртом на ГМО порекло;
  • Донети закон о пијацама и велетржницама, који би предложило Пословно удружење „Пијаце Србије“;
  • Увести обавезан дечији додатак за пољопривреднике;

3. КУЛТУРА, НАУКА И СПОРТ

  • Повећати буџетска издвајања за културу на свим нивоима, на 1,5 процената укупног буџета;
  • Култура није тржиште;
  • Дозволити коришћење напуштене имовине, без јасног власништва, за културне активности удружења;
  • Као један од виталних темеља друштва, културна продукција и културне институције не смеју бити препуштене тржишту. Потребно је подржати креативност радника у култури и културних институција у генерисању средстава за продукцију, али је културу неопходно увек субвенционисати;
  • Културна баштина која је настала кроз рад друштвених предузећа из периода југословенског социјализма, не сме бити приватизована заједно са простором и осталим физичким инвентаром, већ мора остати у власништву грађана кроз различите форме;
  • Омогућити рад установа културе и информисања у свим срединама Србији. Радити на обнављању мреже домова културе у Србији;
  • Заштитити права лица која имају статус слободних уметника и решити континуиран проблем њиховог стажа и доприноса;
  • Увести могућност додатног опорезивања шунда, неморала, насиља и експлицитних сцена у ријалити програмима, кроз јачање функције РЕМ-a и давањем бржих и ефикаснијих процедура овом регулаторном телу;
  • Побринути се да сви електронски медији са националном фреквенцијом имају обавезу приближно једнаког третирања информација са обе стране у правцу објективног информисања грађана;
  • Фаворизовати аматерски спорт и прекинути праксу усмеравања јавних средстава у омиљене клубове политичара;
  • Забрана страначким функционерима учешћa у раду управних органа спортских друштава;
  • Омогућити приватизацију клубова, али искључиво кроз договор о очувању имена, симбола, објеката и њиховим свеукупним унапређењем;
  • Применити шпански модел приватизације спортских друштава;
  • Избацити криминал и криминалце из спортских друштава и навијачких група;
  • Хулигане који праве испаде на стадионима треба кривично гонити, а онима који добију одговарајућу пресуду, доживотно забранити посећивање спортских приредби;
  • Ако другачије није могуће решити проблем криминала и хулиганства у највећим спортским друштвима, укинути их и основати друга на сасвим новим основама;
  • Омогућити систем у којем ће општине бити стимулисане да субвенционишу спортске клубове на својој територији и тзв. мале аматерске спортове и спортски дух омладине;
  • Вратити школски спорт и школска такмичења;
  • Формирати радну групу врхунских стручњака која ће имати задатак да организује и спроводи системско (два до три пута у току школовања) праћење раста и развоја деце, односно да усмерава омладину и њихове родитеље према одређеној врсти физичке активности, на територији целе Србије;

4. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И ПОЛИТИКА ПЕНЗИОНОГ ОСИГУРАЊА

  • Предложеним променама пореске политике у овом документу обезбедиће се средства за покривање стално растућих трошкова социјалног осигурања, и никако неће бити напуштен концепт социјалне државе;
  • Донети закон о афирмативној акцији. Овим законом би били јасно дефинисани параметри за препознавање посебно угрожених група и појединаца који би привремено били стављени у привилегован положај, како би им се омогућило да надокнаде постојећу разлику и направе искорак из неповољног стања у односу на остале;
  • Систем социјалне заштите мора бити заснован на солидарности на бази друштва, а не породице, што значи да примарни пружаоци подршке у случају болести, незапослености, и других животних криза, морају бити надлежне службе, а не само породица. Циљ система социјалне сигурности мора бити гаранција социјалне заштите, а не борба против сиромаштва – овај систем (који укључује пензионо, здравствено и социјално осигурање) је начин обезбеђивања достојанственог живота за све грађане једног друштва, а не само за најсиромашније;
  • Израдити јединствене социјалне карте за све грађане Србије;
  • Омогућити помоћ за породице са троје и више деце, чија примања су по члану испод просека Републике;
  • Посебну помоћ пружити породицама са децом или повратницима у слабо насељене крајеве Србије;
  • Радити на изједначавању помоћи државе самохраним мајкама и хранитељским породицама, јер је садашњи дисбаланс неприхватљив;
  • Деци која желе да се након школовања врате на породично имање, обезбедити кредит, коју у случају повратка, и останка на имању, не морају да врате;
  • Грађани који нису способни за рад или имају минимална примања недовољна за живот, треба да добију државну додатну помоћ за огрев и бесплатан градски превоз;
  • Отписати дугове и камате грађанима који не могу да плате рачуне за комуналне услуге и чије имовно и породично стање то потврђује. То учинити линеарно одлуком Владе;
  • Увести прецизну евиденцију прималаца социјалне помоћи, која би онемогућила злоупотребе, а које би се строго кажњавале променама кривичног закона;
  • Увести обавезу центрима за социјални рад да морају обићи одређен број корисника дневно, недељно и месечно;
  • Напустити праксу реаговања центара за социјални рад искључиво по пријавама за занемаривање и породично насиље;
  • Компјутеризовати евиденцију и драстично смањити бирократију за водитеље случаја у центрима за социјални рад и укинути велики број извештаја, образаца, итд.
  • Увести у све општине у Србији где постоји потреба: геронто домаћице, службу за помоћ особама са инвалидитетом и општински субвенционисане јавне кухиње;
  • Вратити новчану помоћ, породиљама, трудницама и пензионерима са најнижим пензијама, у градовима Србије;
  • Свака жена која роди бар четворо деце може да користи право на просечну пензију у Републици, ако није запослена или ако не жели више да ради;
  • Увести јавне и слободне конкурсе у свим општинама у Србији за невладине организације, које нису у спрези са странкама;
  • Општине и градови би имали обавезу да направе попис напуштених објеката и оних објеката који су дати на коришћење удружењима и верским заједницама, политичким партијама и синдикатима, а која превазилазе уобичајене потребе, да би их на јавном конкурсу уступили ради решавања проблема бескућника, жртава породичног насиља, као и за особе са инвалидитетом које живе саме, те за стационарни смештај оболеле деце која немају другу могућност;
  • Обавезати велике трговинске ланце да сву храну која је при крају рока коришћења, уступе народним кухињама, без накнаде;
  • Извршити темељну реформу Фонда ПИО и прочистити спискове пензија од оних који су злоупотребили ово право. Оспособити Фонд ПИО да функционише све више ван државног буџета, али постепено и само уз раст БДП-а Србије;
  • Омогућити кроз буџетске дотације, не само фондовске, да се оспособе објекти за бањско лечење, ради коришћења Фонда ПИО и приходовање;
  • Основати Алиментациони фонд кроз који ће држава гарантовати исплату алиментације самохраним мајкама и очевима, а на себе преузети функцију обезбеђивања исплате дуга;
  • Осигурати ефикаснију примену постојећег правног оквира за заштиту жртава насиља у породици и пооштрити законске мере против насилника;

5. МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА

  • Ова предузећа су кичма српске привреде и чине преко 99 процената свих привредних субјеката у Србији.
  • Унапредити законску борбу против монопола. Омогућити законом да средства зарађена монополистичким пословањем могу бити опорезована законом о екстра профиту;
  • Укинути књиговодство за мала предузећа, већ увести обавезу да сами раде само завршне рачуне;
  • Омогућити привредним субјектима да порески одбитак буде у ширем спектру могућих трошкова;
  • Осигурати програм „Друга шанса“ за оне предузетнике који су, због непознавања свих недаћа и небриге државе, отишли у банкротство;
  • Утицати на могућност да мала и средња предузећа лакше учествују у пословима јавних набавки и омогућити снажнију подршку државних фондова овим предузећима;
  • Формирати Банку за обнову и развој Србије, која би била подршка нашим извозницима, домаћим производним компанијама, нарочито у областима енергетике, прерађивачке индустрије и информационих технологија;
  • Убрзати и омогућити исплате на време, борећи се против опште неликвидности државе и привреде;
  • Озбиљно приступити послу сузбијања црног и сивог тржишта;
  • Смањити бирократске процедуре;
  • Смањивање пореза на доходак и плате запослених, у релацији са новим запошљавањем за стално барем једног новог радника у преко 200 хиљада ових предузећа;
  • Донети посебан закон о занатству, ради оживљавања замрлих а потребних заната и унапређења постојећих;

6. ЗДРАВСТВО

  • У најкраћем року повећати зараде запосленима у здравству, нарочито узимајући у обзир тежину конкретног посла и број интервенција;
  • Омогућити потпуно бесплатну здравствену заштиту нашим грађанима, као и једнако право на коришћење услуга приватне праксе, уз изједначавање државне и приватне праксе;
  • Онемогућити истовремено обављање приватне праксе и рада на државним клиникама;
  • Увести здравствено образовање, са сексуалним васпитањем, у наше основне и средње школе;
  • Поједноставити набавке за здравство и изузети здравство из садашњег система јавних набавки;
  • Извршити ревизију реалних здравствених потреба по целој Србији и проширити могућности секундарне и терцијарне здравствене заштите ван Београда и Новог Сада, тј. увести секундарну здравствену заштиту где је сада нема због постојања искључиво терцијарне;
  • Повећати капацитете домова здравља и запошљавати младе лекаре да раде у њима, уз проширење дијапазона прегледа у домовима здравља, уз јасно прецизирање када пацијент иде код специјалисте, а шта може и лекар опште праксе да третира самостално;
  • Увести интернет линије у све здравствене установе и тако увести јединствен и компатибилан систем електронског писања упута за спец. прегледе и уз пуну контролу министарства здравља;
  • Организовати начин уласка на прегледе, уз акценат на брзу и квалитетну услугу;
  • Медицинске сестре поставити да раде искључиво медицинске послове, а не да седе по шалтерима уместо рецепционара, који могу ефикасније обављати тај посао. Медицинске сестре могу обављати и строго дефинисане административне послове, где финансијски није могуће ангажовање стручних лица;
  • Све лабораторије у државним здравственим установама стандардизовати по ИСО стандардима, спровести контролу квалитета, уз могућност рада и за пацијенте ван коришћења државног здравства;
  • Увести дежурства лекара и особља за лаб. анализе и викендима за грађане који би платили ту услугу по тржишној цени;
  • Укинути партиципацију од 50 динара, јер је администрирање скупље вишеструко од ове услуге и успорава ефикасност особља;
  • Јединствена цена услуга за све тзв. приватне пацијенте по домовима здравља, тј. за пацијенте који нису у систему државног осигурања;
  • Омогућити кроз одлуке Владе повећања зарада запосленим у здравству, нарочито лекарима и другом медицинском особљу. При додатном награђивању, узимати у обзир тежину конкретног посла. Акценат ставити на палијативну медицину, онкологију и превенцију и лечење кардиоваскуларних болести, као најпотребније у нашој популацији;
  • Направити палијативне центре у Србији;
  • Увести обавезе материјалне одговорности директора здравстених установа за пронађене злоупотребе у радним сатима и сменском раду, као и у случајевима примања мита;
  • Управни одбори треба да постављају директоре медицинских установа, а чланство у овим одборима треба да је повезано са личном и материјалном одговорношћу за грешке директора;
  • Чланови управних одбора здравствених установа треба да буду представници запослених и представници оснивача (општина, град, Република);
  • Професионализација медицинског управљања у здравству;
  • Кроз јасно државно пројектовање потреба здравства, усмеравати и наше факултете на приближно потребан број студената медицине;
  • Медицинским сестрама признати вишу струковну школу, која би се изједначила са некадашњом вишом школом;
  • Увести, где је то могуће, одељења за пацијенте из земље и иностранства, који би плаћали за услуге и који би долазили због добре репутације установе и лекара, уз строгу контролу листа и прихода ради борбе против корупције;
  • Развити здравствени туризам;
  • Посебна пажња и пуна буџетска издвајања за породиље и труднице, као и за парове који имају тешкоће у остваривању зачећа, кроз државне субвенције. Финансирање до три покушаја вештачке оплодње из републичког буџета;
  • Задржати и приватне клинике у систему плаћених покушаја вантелесне оплодње;
  • Реформом система здравстене заштите укинути листе чекања;
  • Пуна плата, здравствена и социјална заштита за родитељa деце оболеле од малигних и ретких болести током одсуствовања ради неге или лечења детета;
  • Увести јединствену цену лекова;
  • Законом забранити и кажњавати лечење људи непровереним и непотврђеним лековима;
  • Омогућити лечење дериватима ТХЦ-a, тј. легализовати употребу канабиса у медицинске сврхе;
  • Обнова домаће фармацеутске индустрије и производње вакцина из Торлака;
  • Приватне здравствене установе морају имати адекватан ниво осигурања за случај да пацијенти претрпе штету услед лечења у приватној пракси;
  • Приватне здравствене установе могу да конкуришу за средства од државног здравственог ситема осигурања, али уз пуну контролу. Исплате морају бити на време;
  • Руководиоци здравствених установа морају бити одговорни за свој рад и сносити последице у случају да се не ради по јасно дефинисаним правилима. Руководилац државне здравствене установе не може поседовати приватну праксу или приватно радити. За добро и успешно вођење здравствене установе, треба ове руководиоце адекватно наградити;
  • Директора РФЗО бира управни одбор, који чине представници пацијената и здравстених установа;
  • Развластити министарство здравља од контроле над новцем РФЗО и директног утицаја на здравствене установе, стимулисати их да од новца из буџета раде примарно на превентиви и скрининг програмима, као и на развоју здравствене инфраструктуре, куповине скупих дијагностичких апарата за које РФЗО нема новца, унапређењу здравстених кадрова и субспецијализације и едукације у иностранству;
  • Уколико у државним установама не постоје услови за лечење одређених врста болести, стимулисати приватни сектор, уз потписивање уговора са РФЗО;
  • Приоритет за потписивање уговора између приватних здравстених установа и РФЗО усмерити на оно дијагностиковање и лечење за које постоје листе чекања;
  • Сачувати и подржати домаћу фармацеутску индустрију, нарочито у процесу производње, а не у процесу формирања позитивних листа лекова. Стимулисати јефтиније а квалитетне лекове, уколико постоји понуда;
  • Министарство здравља да сваких пет година објављује план запошљавања потребног броја лекара, медицинског особља и сестара за сваку здравстену установу, на основу одлазака у пензију. Такође, ово урадити и за специјализације у субспецијализације. На основу овог плана министарства ће средње медицинске школе и факултети планирати уписне квоте;
  • Увести скрининг, рано откривање одређених болести, на националном нивоу;
  • Укинути заказивање на нивоу примарне здравстене заштите, док увести обавезност заказивања за секундарну и терцијарну заштиту, осим у хитним случајевима;

7. ОБРАЗОВАЊЕ

  • Образовање треба да ствара хумане, зреле и одговорне личности, као предуслов свеукупног друштвеног развоја;
  • Одговарајуће образовање ће дугорочно довести и до стварања високостручне радне снаге, што условљава повећање привредног раста;
  • Учитеље морају поштовати деца и њихови родитељи, пошто се у основној школи постављају темељи пожељног вредносног система у друштву. Ако се не успостави одговарајући вредносни систем, све реформе су беспредметне;
  • Прекинути са досадашњом праксом понижавања и смањивања плата просветним радницима у Србији и вратити им углед. Учитељи, наставници и професори, морају бити адекватно плаћени увођењем платних разреда и то мора бити приоритет наше буџетске политике. Повећањем плата наставницима, здравственим радницима, судијама, и врхунским државним чиновницима у јавним службама уопште, а нарочито у војсци и полицији, обновиће се темељи наше Републике;
  • Вратити васпитну улогу у образовни систем, у складу са међународним конвенцијама о људским и дечјим правима и савременом праксом;
  • Увести обавезно средњошколско образовање у Србији;
  • Извршити јавну ревизију рада свих универзитета. Формирати комисије које ће испитати сумњиве дипломе, како на јавним, тако и на приватним универзитетима, и оне за које се докаже да нису стечене по закону ставити ван снаге и драстично санкционисати злоупотребе које производњом лажних дилома девалвирају вредност свих знања и подривају систем образовања;
  • Увести адекватне критеријуме за наставу на приватним и државним факултетима и за добијање акредитације;
  • Пооштрити контролу трошења новца у јавним високошколским установама;
  • Увести опште и јавно финансирано школовање у Србији, без отимања новца од родитеља ђака и студената;
  • Извршити ревизију наставних планова и програма, водећи рачуна о проблемском конципирању наставе и подстицању сарадње наставника различитих предмета, и прилагођавање времену у којем живимо и новим технологијама;
  • Преиспитати резултате болоњске реформе високошколских установа;
  • Зауставити отпуштања наставника и учитеља у Србији, али и омогућити да наставници и учитељи, за бољу плату, одлазе у друге делове Србије да раде;
  • Увести награђивање наставника по учинку;
  • Увести редовно физичко васпитање на све факултете државних Универзитета у Србији, са циљем очувања психо-физичког здравља омладине;
  • Преиспитати садашњи Правилник којим се штити наставнички кадар од агресивног понашања појединих ученика и родитеља;
  • Увести ригорознију контролу забране продаје алкохола малолетним лицима у кругу од 100 метара од школа;
  • Кроз законску регулативу, спречити злоупотребе на факултетима;
  • Универзитетски наставници и сарадници могу обављати наставу само на једном универзитету у Републици Србији и највише на два факултета истог Универзитета. На државним универзитетима наставник не би требало да предаје на више од два курса по семестру, а сарадник да буде ангажован на више од три курса по семестру;
  • Повезати факултете и средње стручне школе и предузећа на локалном и регионалном нивоу;
  • Преиспитати све докторате од 1990. до данас;
  • Увести информационе технологије као обавезан предмет од петог разреда основне школе па до завршетка средње школе;
  • Увести додатно финансирање наставника у разредима који имају инклузивну наставу;
  • Увести више часова српског или матерњег језика, и часове физичке културе, у току недеље, као и више часова кроз које би се ученици основних школа упознали са својом земљом и њеним системом, симболима и основним вредностима, као и различитостима и суживотом, мањинским заједницама;
  • Модернизовати школску праксу и увести што више савремених извора информација;
  • Кроз налазе стручњака, наставника, и јавну расправу, отклонити недостатке инклузије у нашим школама, чувајући овај институт.
  • Стипендирати ученике опредељене за одређена дефицитарна занимања, кроз директан договор са носиоцима привредних токова у датој средини у Србији;
  • Организовати превоз за ђаке из сеоских школа са по два, или три ученика, који би их превозили до већих школа и враћали кући сваки дан;
  • Увести поново бесплатне ђачке кухиње, уз ригорозну контролу хигијенских услова;
  • Нарочито подстицати стипендирање даровите деце из сиромашних породица;
  • Уредити тржиште уџбеника;
  • Формирати државни Фонд и кампању „Знањем за будућност“ и тако финансирати одласке на рад учитељима и наставницима у запостављене средине у Србији из којих се људи исељавају;
  • Наука не спада у потрошњу, већ у најзначајнију инвестицију у дугорочни друштвени развој;
  • Издвајања за науку треба постепено повећавати и што пре довести до нивоа европског просека, јер тренутно су најмања у Европи;
  • Ојачати и подржати рад научних института, као расадника наших стручњака и научне мисли Србије;
  • Научни институти могу бити укључени у извођаче практичне универзитетске наставе, а научници који на институтима показују интересовање и способност за наставну делатност треба да буду укључени у наставни процес на високим школама;
  • Прекинути праксу смањења средстава за научна истраживања, као и отпуштања научника са института и са пројеката услед недостатка средстава;
  • Изменити праксу пројектног финансирања научног рада и вратити статус запослења на неодређено време у научним установама;
  • Обезбедити услове у којима ће научни рад бити валоризован на одговарајући начин, уз поштовање строгих критеријума за вредновање научних резултата. Нарочито развити механизме независног, анонимног и стручног рецензирања научних радова;
  • Развијати повезаност науке и привреде, не само у домену природних и техничких, већ и у области друштвено-хуманистичких наука, кроз афирмацију принципа корпоративне одговорности;
  • Обезбедити научним институтима право на организацију специјалистичких и докторских студија;
  • Научни институти треба да буду изворишта технолошких иновација, те да буду најуже повезани са привредним предузећима;
  • Менаџери јавних предузећа треба да систематски упознају научне инсититуте са својим потребама и проблемима, а установе и научници који би одговорили потребама и решили проблеме, добиће одговарајућу материјалну награду;

8. ЈАВНЕ СЛУЖБЕ, ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

  • Увести професионално, нестраначко, чиновништво са прецизно утврђеним начином напредовања и платним разредима;
  • Извршити попис свих запослених у јавном сектору, са прецизним навођењем стручне спреме и радног места, као и када су запослени, те да ли су се и у чему усавршавали од момента запослења. Упоредити са систематизацијом радних места и отпустити без отпремнине оне који не испуњавају услове;
  • Страначко запошљавање и запошљавање мимо процедуре сматрамо кривичним делом;
  • Кривично гонити лица која су запослила страначке људе у органима локалне самоуправе, државним институцијама и у јавним предузећима, уколико се ови уопште нису појављивали на послу. Овакви запослени страначки преступници морају да врате држави сав новац који су на основу накнада за нерад примили током вишемесечног, односно, вишегодишњег недолажења на посао;
  • Из јавног сектора одстранити страначке кадрове са лажним дипломама и на лажним радним местима, а великим платама, као и страначке активисте ангажоване преко омладинских задруга и фирми за кадровске услуге;
  • Уз широку јавну расправу, преиспитати и уредити систем државне управе, уз постављање јасних критеријума за оснивање, промену или укидање органа управе, њихово именовање, одређивање делокруга рада, пренос јавних овлашћења и принципе рада;
  • Смањити број државних агенција и служби и њихове плате уједначити са платама у државној управи;
  • Страначко постављење ограничити искључиво на министра и на два члана његовог кабинета. У јавним предузећима потпуно онемогућити законом страначко запошљавање и било какво запошљавање на радним местима моделираним за појединце, као и на било коју позицију у управљачком апарату;
  • Запошљавање у јавним службама омогућити искључиво на конкурсу, без повећања броја запослених и уз претходну прерасподелу вишка радне снаге у оквиру јавног сектора и забранити нова запошљавања у јавном сектору и смањити број запослених природним путем;
  • Преиспитати свако запошљавање по уговору о делу и уговорима о привременим и повременим пословима ограничити строго на краћи рок, без могућности продужавања, нарочито у администрацији на свим нивоима;
  • Услуге и добра која купује јавни сектор, посебно у локалним самоуправама, морају бити набављени од најбољих добављача, под строгим надзором набавке и трошења средстава. Чланови комисије за набавке не смеју бити чланови политичких странака или покрета;
  • Укинути привилегије за државне службенике, попут лимузина, дневница, плаћених одсуства, јубиларних награда, школовања о трошку државе и слично;
  • Забранити да странке постављају чланове надзорних и управних одбора, као и да су за тај посао плаћени на било који начин. То урадити на свим нивоима власти;
  • Високи државни чиновник биће одговарајуће награђен како би се могућност корупције свела на минимум. Истовремено, закон ће прописивати најстроже казне за корупцију у државним и јавним службама, као и у органима локалне самоуправе. Такође, ојачаће се надзорна и контролна функција независних антикорупцијских тела;
  • Државни органи ће нарочито штитити узбуњиваче и неће бити могуће да корумпирани послодавац отпусти узбуњивача, као што је то данас случај;

9. ПОРЕСКА ПОЛИТИКА

  • Увести повећање пореза на доходак и имовину за оне пореске обвезнике који највише зарађују, и то као прогресивно повећање пореза. Ко има мање, плаћа мање. Ко поседује више од једног стана – за сваки наредни стан треба да плаћа прогресивно већи порез;
  • Усвојити закон о провери порекла имовине за све носиоце јавних функција и крупни капитал, где би кроз убрзани поступак и проверу свих повезаних и неповезаних лица, могло да се одузме имовина чије порекло не може да се објасни и утврди;
  • Увести посебан порез на скупе виле и базене у градовима Србије, као и ригорозне казне за дивље прикључке на електричну енергију у луксузним кућама у Србији;
  • Извршити реформу пореске администрације и пореског поступка, као и пореске политике и пореских стопа;
  • Средити ИТ систем и пореско књиговодство. Направити јединствену ИТ базу која би била умрежена са ПИО, РФЗО, НСЗ, Царином и МУП. То је неопходна претпоставка за дигитализацију ПУ и онлајн контролу и наплату пореза;
  • Омогућити да сваки порески обвезник има дневни електронски увид у стање свог пореског рачуна по свим пореским обавезама;
  • Пореским обвезницима који немају интернет конекцију у Србији, ставити на располагање капацитете Пошта Србије у сваком месту у земљи;
  • Извршити обуку запослених у Пореској управи, нарочито пореских инспектора;
  • Пружати помоћ пореским обвезницима у испуњавању обавеза, јер је он клијент, а не непријатељ;
  • Благовремена контрола испуњених обавеза уз редовно праћење плаћања са благовременим упозорењима о кашњењу;
  • Делотворна теренска контрола, уз претходну анализу пореских ризика;
  • Ефикасна наплата обавеза, уз истовремено коришћење свих инструмената принудне наплате;
  • Реформисати организациону структуру Пореске управе, уз прецизирање надлежности филијала и централе. Пореско књиговодство, контрола и наплата би морали бити централизовани, тј. кључни извршиоци би морали да раде у централи, а послати на рад у одговарајућу филијалу;
  • Омогућити пореску контролу без обзира на месну надлежност;
  • Спровести дигитализацију сервиса пореске управе, подношење пореских пријава електронским путем и даљинска контрола;
  • Смањење папирологије у пореском поступку ће омогућити да људи са шалтера иду на преквалификацију и преусмеравање у пружање услуга и контролу пореских обвезника, унакрсну проверу имовине и борбу против сиве економије;
  • Укинути парафискалне намете доношењем Закона о накнадама, јер у Србији постоји више од 300 квази пореза који оптерећују грађане и привреду;
  • Изједначити пореско оптерећење, уз повећање пореза на добит на 20 процената, уз истовремено увођење пореских олакшица и пореских кредита за инвеститоре;
  • Реформа пореза на доходак, кроз усавршавање плаћања по одбитку од сваког прихода, при чему би административни део реформе била електронска пријава пореза, а порески део би био уједначавање стопа за све приходе од рада;
  • Подношење пореских пријава електронским путем, и то свих пореских пријава. Тиме се побољшава контрола пореских обвезника, а и смањује се администрирање и фрустрација грађана и привреде чекањем на шалтерима и олакшава се и поједностављује процедура пријаве и плаћања;
  • Контрола фискалних каса по онлајн принципу уз увођење даљинског очитавања фискалних каса. У сваком тренутку би се знао промет пореског обвезника и то би довело до смањења сиве економије и повећање пореских прихода, али и до смањења трошкова котроле;
  • Унакрсна провера пореске основице као редовна активност Пореске управе кроз интегрисани информациони систем ПУ и обезбеђивање података о свим пријављеним приходима и целокупној регистрованој имовини сваког појединца. То омогућава годишње поређење регистроване имовине и годишњих пријављених прихода и поређење порески регистроване и укупне имовине пореског обвезника, и кроз непосредни увид. Тако се види да ли су сви приходи пријављени за опорезивање и да ли је имовина која је предмет опорезивања и пријављена. Део имовине који се не може објаснити пријављеним приходима или задужењем свих повезаних лица, би био опорезован по прогресивној скали са најмање 70 процената, а највише 100 процената;
  • Формирати посебну групу за контролу акциза и то специјализовану по акцизним производима, уз тесну сарадњу са тржишном инспекцијом, Управом царине, МУП, тужилаштвом;
  • Увођење свих категорија физичких и правних лица у порески систем Србије;
  • Проширење обавеза коришћења фискалних каса;
  • Чишћење ненаплативих потраживања из Пореске управе, уз усвајање одговарајућих подзаконских аката;
  • Смањити порезе и доприносе за мала и средња предузећа, што ће бити условљено ширењем посла и новим запошљавањем;
  • Увести законску могућност опорезивања пословних активности привредницима који су регистровани у тзв. пореским рајевима;
  • Увести више порезе пословним банкама;
  • Увести овлашћења Управи прихода да може по убрзаном поступку одузети имовину за чије порекло нема доказа;
  • Државним службеницима, запосленима у јавним органима, политичким странкама и органима локалне самоуправе, као и богаташима којима је по овој основи одузета имовина, следи судски поступак за утају пореза;
  • Увести строже законске казне за доказано намерно избегавање пореза;
  • Свакоме ко почиње породични посао или улази у пољопривредну производњу, на време приказати све скривене и нескривене трошкове и обавезе који ће настати, како би се спречило убрзано пропадање услед неинформисаности и грешака;
  • Вишеструко опорезовати приватизовану, а ненаменски коришћену или некоришћену имовину, или имовину која је настала из шпекулативних радњи од те имовине, а за коју нема могућности да се врати у државно власништво на основу уговора о приватизацији;
  • Сваком новом предузетнику или произвођачу обезбедити бесплатну подршку пореског саветника у првих годину дана пословања;
  • Увести високе пореске стопе на некретнине у вредности изнад 200 хиљада евра, као и на необрађено пољопривредно земљиште;
  • Опорезовати приходе и имовину цркве (осим самих храмова), у складу са висином прихода и вредношћу имовине;

10. ПРАВОСУЂЕ

  • Очистити правосуђе од било каквих страначких или политичких утицаја или чланова партија;
  • У будућим променама Устава укинути сваку могућност утицаја законодавне и извршне власти на судску власт, у складу са примедбама домаће стручне јавности и Венецијанске комисије;
  • Плате повећати онима у правосуђу који имају више и теже предмете, као и највећи обим посла, кроз стимулацију за пребацивање норме и за оне који немају старе предмете;
  • Испитати основ на којем су јавни бележници бирани и да ли је добијање ове службе било условљено плаћањем постотка од прихода некој од политичких странака;
  • Извршити ревизију пословања јавних бележника и приватних извршитеља и ограничити им тарифу кроз изједначавање са судским тарифама за овере потписа;
  • Увести убрзане и хитне поступке у суђења и тзв. ноћне судове за кривична дела из безбедности саобраћаја, прекршаје и нарушавање јавног реда и мира;
  • Извршити ревизију мреже судова у Србији;
  • Увести обавезу брзог поступања тужилаштва у предметима привредног криминала, трговине утицајем, корупције, радног права, трговине наркотицима и злупотреба пореског поступка;
  • Увести обавезне рокове за поступање тужилаштава по кривичним пријавама, уз санкције ако се не поступа и не поштују ти рокови без оправданих разлога;
  • Ојачати тужилаштво ради адекватног и професионалног спровођења тужилачких истрага;
  • Избор председника судова и избор јавних тужилаца вршити искључиво у оквиру судова и тужилаштава, без утицаја законодавних или извршних органа државе и уредити систем по коме ће судове да воде врхунски правници који нису судије и који ће бити менаџери судова;
  • Увести стриктне рокове за поступање у кривичним и грађанским предметима, као и провођење поступака против надлежних у случају прекорачења рокова;
  • Променити Закон о кривичном поступку и Закон о јавном тужилаштву и Закон о јавном правобранилаштву ради проширивања надлежности и самосталности у раду заменика јавних тужилаца и правобранилаца и обезбеђивање самосталности у предметима које они сами воде и изједначавање правних оруђа у кривичном поступку кроз могућност адвоката одбране да воде самосталну истрагу и прикупљање доказа за свог брањеника;
  • Изместити општинске јавне тужиоце из система субординације тужилаштва, након усвајања промена Устава, по којима би их бирали грађани директно на изборима;
  • Обавезно измештање тужилаштава из зграда судова у Србији;
  • Повећање контроле рада тужилаца у смислу ажурности и законитости поступања по кривичним пријавама и у току тужилачке истраге;
  • Изменити пропис којим на притужбе у раду тужилаштава одлучује само тужилаштво;
  • Забрана доношења системских закона по убрзаној процедури;
  • Већа контрола рада стечајних управника и измене Закона о стечају у правцу примарне примене фаворизовања реорганизације предузећа и проширивање права запослених и раније запослених у управљању предузећем, било у реорганизацији, било у стечају;
  • Увести одговорност председника судова за слаб рад и спорост у вођењу поступака. Одговорност треба да буде лична, материјална и професионална;
  • Законом онемогућити често изрицање условних осуда за најтежа кривична дела модификацијом законског минимума, нарочито код повратника;
  • Ригорозне казне, без ниског законског минимума, за нарко дилере, тешка убиства и злочине према малолетницима и службеним лицима;
  • Проширити статус службених лица на таксисте, возаче градских саобраћајних предузећа, здравствене раднике и наставнике;

11. ГРАЂЕВИНАРСТВО, КАТАСТАР И ПОЛИТИКА ДОЗВОЛА

  • Финансирати интензивну изградњу социјалних станова из кредита које би узимала држава, а који би се враћали продајом дела станова. Социјални станови који би се рентирали морају бити у већој мери приступачни нискодоходовним домаћинствима, него што је био случај до сада;
  • Извршити проверу свих сегмената спорних и тајних уговора садашње власти, посебно тзв. Београда на води, и подстаћи кривичне истраге у кратким роковима, као и могућност национализације овог пројекта, ако се изгуби на арбитражи, уз сукцесивно плаћање одштете;
  • Законска обавеза да се искључиво ради по пројектној документацији, под претњом кривичних санкција;
  • Организовати и активно помагати, уз стриктну контролу трошења новца, локалне самоуправе да опремају водоводом и канализацијом сва урбана насеља у којима су услови живота испод стандарда у односу на остатак друштва;
  • Извршити потпуно и јефтину легализацију објеката у Србији и израдити јединствен електронски катастар земље;
  • Онемогућити нову бесправну градњу брзим и ефикасним рушењем бесправно започетих или завршених објеката;
  • Увести ригорозне и високе таксе, које би се плаћале за сваки дан кашњења у реализацији изградње објеката на градском грађевинском земљишту, по пројекту;
  • Увести порез на изграђене објекте намењене продаји, а који годинама стоје непродати, и тиме пребацити обавезност плаћања пореза на инвеститора а не на будућег купца;
  • Олакшати процедуру за добијање дозвола и израду пројеката у институцијама централне власти, ефикасно искоренити корупцију из овог сектора која поништава све урбанистичке принципе, гази јавни интерес у области урбанизма и обесмишљава легалну изградњу;
  • Зауставити инвеститорски урбанизам, односно, јачати урбанистичке институције у локалним самоуправама, како се урбанистички планови не би кројили према потребама инвеститора;
  • Аутентичну јавну расправу о изменама урбанистичких планова учинити неопходном, прописати њене трајне форме, посебно када су у питању велике и важне локације у граду;
  • Ојачати инспекцијски надзор и стриктно поштовање урбанистичких и грађевинских услова;
  • Онемогућити продају јавних површина приватном инвеститору без јасног урбанистичког плана, мишљења струке и финансијске оправданости и изводљивости;
  • Проверити дубину и квалитет постављеног асфалта на свим коридорима, изграђеним од 2003. године до данас и одговорне казнити за корупцију;
  • Проверити стање употребних дозвола на ауто путевима, мостовима и слично. Јавно објавити употребне дозволе за важне објекте;

12. ВОЈСКА И ПОЛИЦИЈА

  • Обезбедити адекватно материјално вредновање и повећање плата припадницима војске и полиције који обављају активности вишег степена залагања, тешкоће и ризика. Увести платне разреде по тежини и обиму посла, као и спреми, и омогућити бољу плату активнијим припадницима, као и редовну обнову опреме кроз јавни тендер, без могућности добијања посла фирмама ван делатности и са једним или два запослена;
  • Подићи срамотно мале плате нашим официрима и војницима;
  • Учинити све да се достигне потребан ниво технолошког унапређења војске Србије;
  • Онемогућити кроз прописе било какву могућност утицаја политичких чинилаца на професионалне припаднике војске и полиције, на њихово напредовање и њихову кадровску и професионалну судбину;
  • Спровести стриктну деполитизацију војске;
  • Министар одбране ће имати надлежности у политици одбране, дистрибуцији и набавци опреме и наоружања, управна питања, контроли функционисања система одбране, финансијским питањима и законодавним иницијативама;
  • Издвојити услуге по пословима статусних питања, израде личних докумената и дозвола, ван МУП, и формирати посебну службу за те послове;
  • Увести институцију потпуно независне унутрашње контроле МУП и Министарства одбране, без могућности министра, начелника ГШ, директора полиције или других претпостављених, да утичу на избор руководилаца или ток и исход истраге. Применити рецепт као код институција Заштитника грађана и ДРИ;
  • Наставити ангажман наменске индустрије и фаворизовање извозних послова, као и редовну обнову технике и наоружања;
  • Онемогућити напредовање и положаје припадницима са лажним дипломама. Дати примат Полицијској академији, Правним факултетима са смером унутрашњих послова;
  • Ојачати сегменте криминалистике, форензике, као и финансијске форензике у МУП;
  • Спречити све могућности злоупотребе дневница и прековременог рада;
  • Онемогућити утицај министра или било кога у власти на напредовање полицијских службеника и припадника полиције увођењем строгих, прецизних и аутоматских критеријума, водећи рачуна о резултатима рада и општем држању у послу и животу;
  • Увести годишње провере знања, способности и уважити специјализације у функционалном смислу;
  • Онемогућити поређење полицијских службеника по броју пријава, без утицаја сложености и тежине случаја;
  • Набављати возила за МУП по леасинг систему, не куповином;

13. ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ, ЛОКАЛНА САМОУПРАВА И ИЗБОРНИ СИСТЕМ

  • Увести персонализовани пропорционални систем, односно, решења која омогућавају да се уз очувану пропорционалност на нивоу укупних изборних резултата, грађанству омогући да на конкретном изборном месту бира (већински) кандидат са именом и презименом. Партије националних мањина би и даље имале као цензус природни праг за улазак у Народну скупштину Републике Србије;
  • Ојачати систем скупштинских одбора и дати им право суспензивног вета према предлозима који долазе из Владе;
  • Предаја контроле и мониторинга финансирања политичких странака и кампање у руке независног регулаторног тела – Агенције за борбу против корупције;
  • Формирање независне државне изборне комисије, отпорне на притиске политичких актера;
  • Професионализација, цивилна котрола и демократски надзор над свим елементима државног репресивног апарата и безбедносних агенција;
  • Ограничити законом висину средстава странкама у кампањи на највише пет милиона евра у целом изборном процесу, под пуном независном контролом;
  • Увести обавезу за телевизије са националном фреквенцијом да током изборне кампање омогуће бесплатно тв оглашавање за све подносиоце изборних листа у једнаком трајању, чиме се дефакто укида плаћање тв секунди од стране странака током кампање и елиминише неравноправност изборне утакмице за све актере на основу новца којим располажу;
  • Променити Устав и Закон о локалној самоуправи и изборне законе Србије и увести директне изборе за градоначелнике и председнике општина у Србији;
  • Укинути скупштине општина и градова, чиме се значајно штеди у буџету, а онемогућава се корупција и куповина одборника и прекомпоновање власти и нарушавање изборне воље грађана;
  • Увести директне, већинске, изборе за чланове градских и општинских већа, тзв. већнике, и то у односу на број становника у граду или општини, али не више од 15;
  • Ојачати институцију народне иницијативе и референдума на локалном нивоу;
  • 15 процената уписаних у бирачки списак може покренути иницијативу за опозив већника, односно председника општине. Већник је опозван, ако већина изашлих бирача гласа за његов опозив;
  • Омогућити директан избор за начелника полиције у градовима и општинама, као и избор општинског тужиоца на изборима. Кандидати за ове функције морају бити ванстраначке личности;
  • Омогућити право бирања и странцима искључиво на локалним изборима, под условом да су провели најмање пет година у Србији;
  • Извршити избор ванстраначког буџетског контролора (грађански надзорник) у свакој општини и граду, који мора бити економске, финансијске или књиговодствене струке, и чији би налаз био обавезан за локалне самоуправе;
  • Обавезна јавна расправа пре усвајања локалног буџета за наредну годину;
  • Увести обавезне референдуме у градове и општине за значајна буџетска издвајања за инфраструктурне објекте или задуживање код банака, без ког неће моћи да се задужење спроведе;
  • Децентрализовати искључиве приходе и омогућити градовима и општинама у Србији да имају додатне изворе прихода, без интервенције и преусмеравања из буџета Србије пре тога.
  • Покренути процес регионализације Србије, без стварања нових администрација и трошкова буџета;
  • Укинути комуналну полицију;
  • У Београду је изградња Метроа дугорочни приоритет;
  • Преиспитати пројекат Београд на води, и кривично процесуирати одговорне за ову пљачку грађана Србије;
  • Паркирање се наплаћује искључиво у најужој градској зони, али након проглашења најужих градских делова за пешачке зоне;
  • Увести државне подстицаје у подручја Србије са смањеном популацијом, кроз запошљавање и боље плате, као и јачање инфраструктуре у тим општинама;

14. КРЕДИТНА И ПОЛИТИКА ПРЕМА БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ

  • Законски ограничити камате банкама и онемогућити додатне трошкове које банке преносе на грађане Србије;
  • Преиспитати и ограничити таксе, манипулативне трошкове и накнаде за одржавање рачуна;
  • Пребацити све кредите узете у швајцарским францима на евро, по курсу и камати који је био на дан узимања кредита;
  • Онемогућити заплену некретнине или имовине грађана Србије, која није била уговорно средство обезбеђења кредита. Ограничити заплене на не више од 20 хиљада евра тржишне вредности имовине дужника коју дужник користи искључиво за становање и најосновније потребе;
  • Тражити хитно прекид или значајан репрограм отплате спољног дуга Србије и та средства користити за реформе у земљи, без усмеравања у потрошњу;
  • Сваки кредит који се узме, користити примарно за инфраструктуру или јасно мерљиву реформу ПИО Фонда и Фонда за здравство, као и Пореске управе;

15. ПИТАЊЕ АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

  • Залажемо се за пуну, функционалну и дебирократизовану аутономију Војводине, као заједнице свих грађана и нација, у складу са законима и Уставом Србије, као неотуђивог дела наше земље;
  • Војводина треба да има своју имовину, своје одлуке и своје органе и јавна предузећа;
  • Део републичког прихода мора да се усмерава на Војводину, али не кроз нумерички уставом дефинисан део, већ као део директно преузетих прихода који се прикупе на територији Покрајине;
  • Смањити број посланика Скупштине Војводине на 75;
  • Дефинисати секретаре у покрајинској Влади искључиво за области у којима Војводина има законска и уставна овлашћења;
  • Применити закон на покрајинске органе у смислу онемогућавања било каквог страначког запошљавања. Ограничити број партијских људи на не више од два по функцији покрајинског секретара и председника Владе Покрајине;
  • Посебно ојачати овлашћења Покрајине у областима заштите мањинских и људских права, пољопривреде (кроз дефинисање регионалне аграрне политике), водопривреде и шума, образовања и инфраструктуре;
  • Република и Покрајина ће организовати и активно помагати локалне самоуправе, уз строгу контролу трошења новца, у обезбеђивању водовода и канализације у војвођанским градовима којима ове цивилизацијске тековине недостају, као и у регулацији каналске мреже;
  • Република и Покрајина ће тесно сарађивати у обезбеђењу наводњавања што веће површине обрадивог земљишта;

16. КОСОВО И МЕТОХИЈА

  • Подржати пуну имплементацију Бриселског споразума, као облика нормализације односа Београда и Приштине, не само због ЕУ интеграција, већ и због успостављања трајног мира на Балкану;
  • Нећемо признати независност Косова;
  • Подржавамо усвајање заједничког, правно обавезујућег, документа, који би јасније регулисао однос између Београда и Приштине;
  • Фокус у свим будућим преговорима ставити на положај српске заједнице и на свакодневне проблеме људи на Косову;
  • Хитно отпочети ефикасно решавање проблема несталих на Косову;
  • Отворити што пре питање имовине Србије и грађана на Косову, као и предузећа, пошто ово питање једно од кључних за будућност српске заједнице;
  • Сва буџетска издвајања за Косово, ставити на један, потпуно јаван, рачун, који би грађани могли да контролишу на веб сајту;
  • Борити се активно против говора мржње и продубљивања непријатељства Срба и Албанаца;

17. СПОЉНА И РЕГИОНАЛНА ПОЛИТИКА

  • Потребно је инсистирати на равноправној међународној сарадњи свих међународних чинилаца;
  • Активно се на међународној сцени залагати за поништавање свих штетних уговора које су неразвијене земље довеле у дужничко ропство. Залагати се за формирање међународне комисије која ће извршити ревизију и оцену законитости свих кредитних аранжмана ММФ и СБ који за последицу имају презадуженост држава и народа;
  • Србија мора наставити путем европских интеграција, уз истовремено очување животних државних и националних интереса, и брзо и стручно испуњавати критеријуме за чланство, осим у случају да се датим критеријумима поништавају већ стечена социјална права грађана и грађанки Србије;
  • Србији је место у ЕУ у што краћем року. Међутим, ЕУ не треба да представља циљ, него средство како бисмо прескочили један цивилизацијски праг и како бисмо кроз заједничку борбу са сродним покретима и организацијама, учествовали у стварању нове Европе, „истински социјалне Европе“, Европе која ће потпуно превладати данас хегемони неолиберални концепт и недемократске тенденције. За нас је ЕУ вредносна заједница и заједница слободних народа и грађана, а не само заједничко тржиште;
  • Направити професионалну дипломатску службу, у којој ће дипломате и амбасадори Србије моћи да буду искључиво професионалне дипломате, осим у шест важних светских центара;
  • У дипломатску службу се може ући искључиво на јавном и контролисаном конкурсу;
  • Редуковати број дипломатских представништава и тако уштедети значајна средства;
  • У одређеним земљама формирати заједничка дипломатска представништва са другим чланицама Балканске конфедерације;
  • Увести у функцију тзв. повремене амбасадоре, који би боравили у земљи у којој су акредитовани у краћим временским периодима током године;
  • Формирати Балканску конфедерацију у коју би ушле све заинтересоване државе или ентитети овог региона, без прејудицирања статуса или довођења у питање њиховог суверенитета;
  • Конфедерација би у име целог региона наступала ка Бриселу у заједничком напору испуњавања критеријума и уређења наших држава, као и око заједничких саобраћајних и инфраструктурних пројеката,и питања решавања проблема контроле границе према ЕУ и миграција;
  • Конфедерација би имала само један заједнички политички орган, који би чинили министри иностраних послова или други министри у владама надлежни за конкретну делатност;
  • Конфедерација би заједнички наступила према спољним повериоцима и кредиторима и тражила отпис, мораторијум на отплату или озбиљан репрограм спољног дуга за све чланице Конфедерације;
  • Све државе чланице Конфедерације би сачувале свој суверенитет и овлашћења у одбрани, монетарној политици и спољним пословима, као и другим пословима које њихови Устави предвиђају;
  • На целом Балкану укинути све непотребне административне препреке за трговину и кретање људи и робе;
  • Србија мора у потпуности да усагласи своју спољну политику са заједнички установљеном политиком ЕУ, као и да развија што боље односе са САД и Руском федерацијом, Кином и латиноамеричким земљама;
  • Србија не треба да буде чланица НАТО и грађани ће се о томе изјаснити на слободном референдуму;
  • Србија ће учествовати у мировним мисијама у свету искључиво под мандатом УН и ЕУ;

18. ОДНОС ПРЕМА ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

  • Србију треба Уставом и законима дефинисати као лаичку државу, у којој се религијским организацијама забрањује уплитање у јавне послове, као што се и цркви признаје потпуна аутономија деловања у односу на државу;
  • Цркве и верске заједнице у Србији треба да плаћају порезе, као и друга правна лица и да на тај начин буду равноправни чланови друштва;
  • Цркве и верске заједнице не треба да плаћају порез на саме верске објекте, већ на шуме и њиве, као и на производе које верске заједнице производе, као и на објекте смештаја, угоститељства и трговине;
  • Верске заједнице треба да плаћају и пдв за услуге које пружају;
  • Укида се веронаука у јавним школама, са могућношћу увођења предмета „компаративне религије“, као изборног предмета;
  • Наставиће да се обележава Свети Сава, као симбол утемељења наше просвете, али и посебан дан за прославу имена и дела Доситеја Обрадовића;
  • Све државне манифестације морају јасно бити одвојене од верске службе;
  • Држава није дужна да уплаћује буџетска средства за осигурање и стаж свештенству верских заједница, нити да финансира изградњу храмова и богомоља, осим ако постоји јасан друштвени, културни или историјски интерес, а и тада то мора бити урађено по свим важећим законима везаним за изградњу, по пројекту и јавном надметању;

19. ОДНОС ПРЕМА АНТИФАШИЗМУ, ИСТОРИЈСКОМ НАСЛЕЂУ

  • Србија је поносна на своју антифашистичку борбу и на године истрајавања на овим вредностима;
  • Србија дели антифашистичке вредности и најпозитивнији однос према херојима који су се борили против зла фашизма, неписмености, неједнакости жена и мушкараца и опште беде;
  • Србија ће одавати почаст и бринути се о нашем славном антифашистичком и наслеђу, и неће у тој бризи изоставити било кога од оних који су дали животе и младост за слободу и који нису служили окупатору на било који начин;
  • Србија се никада више неће стидети Цера, Колубаре, Солунског фронта, Брегалнице, партизанске борбе и ослобођења Београда и других градова, ни своје Кадињаче, као ни Сутјеске и Неретве, ни Сремског фронта;
  • Наш однос ћемо мерити кроз беспоштедну борбу против историјског ревизионизма и савремених облика десног екстремизма и радикализма, и кроз достојна обележавања и одржавања спомен обележја на те дане наше прошлости, као и датуме у нашој историји;
  • Осуђујемо мучења, убиства и прогон на Голом отоку и на другим местима широм Србије и Југославије, што сматрамо највећом мрљом ауторитарног социјализма;
  • Осуђујемо оне који су под плаштом револуције чинили злочине и уништавали политичке противнике који нису починили било какав злочин;
  • Баштинећи све што је у социјализму било добро, а нарочито подстицање друштвене покретљивости, развој права жена, масовно описмењавање, опсежну примену средстава научно-технолошке револуције, масовно доступно образовање и здравствену заштиту, искорењивање заразних болести, индустријализацију и урбанизацију, одбацујемо једностраначки ауторитарни социјализам који је онемогућио поделу власти и ограничио политичке и друге слободе грађана;
  • Борићемо се за стварање истински демократског и отвореног друштва знатно веће друштвене покретљивости и слободних, међусобно равноправних и солидарних појединаца и друштвених група;
  • Идеали француске Револуције – једнакост, слобода и братство – нису били остварени у ауторитарном социјализму, бездушно су били згажени у фашистичким режимима, а издани су у данашњем капитализму, и ми се обавезујемо да с другим хуманим, егалитарним и слободољубивим покретима у свету сарађујемо у циљу што скоријег и што потпунијег остварења ових идеала;

20. ОДНОС ПРЕМА МЕДИЈСКИМ СЛОБОДАМА

  • Ми смо за пуну слободу медија и кривично кажњавање кабинетских притисака, укидања емисија и отпуштања новинара;
  • Омогућити формирање локалних и регионалних јавних сервиса, по угледу на развијене европске државе;
  • Медији су слободни како у односу на носиоце политичке, тако и у односу на носиоце привредне моћи;
  • Потребно је ојачати новинарска удружења и увести обавезујуће одлуке Суда части, као и лиценцирање новинара, што би омогућило принцип одговорности у новинарству и то да у медијима раде новинари, а не политички комесари;
  • Радити на томе да медији морају извршавати своје законске обавезе и платити порез држави, а сви корисници националних фреквенција, као националног добра, морају имати уједначено и балансирано извештавање, никако глорификацију и промоцију искључиво власти или опозиције. Питање власништва је ту секундарно;
  • Релевантним законским мерама увести принцип медијски одговорног информисања грађана, који ће дужну пажњу посветити угроженим групама, за разлику од постојећег, који се готово искључиво оријентишу ка забави и профиту;
  • Увести кривично дело притиска на медије од људи из органа државне власти;

21. МЛАДИ

  • Кроз законска решења онемогућити страначко запошљавање у јавном сектору и државним институцијама и тиме дати шансу свим младима Србије да равноправно дођу до запослења;
  • Укинути све бесмислене и парастраначке канцеларије за младе, као средство партијске регрутације и злоупотребе;
  • Подстицати запошљавање младих и покретање предузетничких послова;
  • Млади који заврше школу, моћи ће да буду ослобођени пореза и доприноса за први посао у трајању од три године;
  • Млади који покрену ИТ компанију или пољопривредну тржишну производњу, добиће од државе све подстицаје и помоћ, у виду пореских олакшица и убрзања административних процедура;

22. ПРОБЛЕМИ СТАРИЈИХ СУГРАЂАНА

  • Вратити смањене пензије и омогућити нашим старијим суграђанима достојанствен живот;
  • Радити на што скоријем повећању пензија, нарочито имајући у виду старосну структуру наше државе и чињеницу да данас велик број грађана Србије живи у домаћинствима од пензије својих старијих укућана;
  • Чувати и проширивати позитивну листу лекова;
  • Наставити са изградњом државних старачких домова и центара за палијативну медицину у свим већим градовима;
  • Развити и учврстити, са општинама и градовима, институт геронто домаћица;
  • За носиоце најнижих пензија, обезбедити бесплатан огрев и аутобуски превоз;
  • Ревитализовати мрежу домова пензионера по градовима;
  • Изједначити кроз поштанску службу добијање пензија исти дан као на шалтеру, нарочито за тешко покретне и старије пензионере;

23. ЉУДСКА ПРАВА

  • Фактички омогућити свим грађанкама и грађанима, мањинама и мањинским групама, иста права и слободе које гарантује Устав Србије. Посебну пажњу посветити побољшању положаја ромске националне мањине и особа са инвалидитетом;
  • У пуној мери и без изузетка применити Антидискриминациони закон, по угледу на најпрогресивније земље Европе;
  • Забранити све неонацистичке, расистичке и фашистичке организације, које раде на поткопавању самих темеља једнакости и људских права, уз санкционисање медија који шире мржњу, фашизам, расизам, мизогинију, хомофобију и остале облике дискриминације;
  • Обезбедити равноправност при запошљавању, без обзира на пол, године, расу, вероисповест и сексуалну оријентацију, уз подстицање запошљавања особа са инвалидитетом и санкционисање послодаваца који се овога не придржавају;
  • Забранити јавно ширење хомофобије, уз одређене санкције за медије који се тога не придржавају. Повећати видљивост проблема ЛГБТ популације у јавности, обезбедити едукацију о различитостима у друштву, кроз формално и неформално образовање;
  • Донети Закон о равноправности полова којим ће бити прецизно регулисан принцип да жене и мушкарци морају да буду плаћени једнако за исти рад, као и даље повећање степена заступљености женског пола, до пуне једнакости;
  • Заштитити сва освојена женска права, укључујући и репродуктивне слободе и проширити димензије родне равноправности;
  • Именовати проституцију обликом насиља над женама и по угледу на шведски и француски модел закона, криминализовати посредовање и потражњу за проституцијом. Обезбедити психолошку подршку за жене у проституцији, пооштрити борбу против трговине људима, инсистирати на нераздвојености трговине људима и проституције и увести едукацију о репродуктивном здрављу у школе;
  • Хитно применити све усвојене законе и подзаконске акте и санкционисати државне органе који их не примењују;
  • Увести обавезно периодично скупштинско разматрање извештаја о стању људских права у Србији;
  • Увођење људских права у школски систем Србије;
  • Увођење више часова о холокаусту у наш школски систем;
  • Посебно заштитити бранитеље људских права у Србији и организације цивилног друштва које се баве заштитом људских права или посебних друштвених група;
  • Дефинисати право на правну помоћ као људско право и донети Закон о правној помоћи, који би либерализовао подручје пружања правне помоћи;
  • Ојачати рад независних и контролних институција;
  • Реформисати националне савете уз измену Закона о националним саветима;
  • Ускладити мањинска права у целој држави;
  • Посебно штитити мањинске групе које су најугроженије;
  • Променити судску праксу у области сузбијања мржње;
  • Доследно спровести Закон о забрани дискриминације особа са инвалидитетом, уз условљавање трансфера буџетских средстава општинама и градовима поштовањем овог закона;
  • Ревизија законских одредби које регулишу одузимање пословне способности;
  • Заштита права избеглих и расељених и доношење јасног и временски ограниченог плана за затварање свих преосталих колективних центара;
  • Заштитити права жртава ратних злочина и ратних ветерана Србије;

24. ЕКОЛОГИЈА

  • Основати Агенцију за заштиту животне средине, која би имала значајна овлашћења у инспекцијском раду и која би кроз 24-часовна дежурства, могла одмах затворити било који извор заразе, тровања или нарушавања животне средине, по скраћеном и брзом поступку;
  • Увести ригорозне казне за нарушавање животне средине, као и прецизну контролу намирница у Србији, уз обавезу навођења свих састојака на прехрамбреним производима, са јасним упозорењем на штетност по организам;
  • Урадити јединствену евиденцију највећих загађивача, као и клизишта у Србији, неочишћених канала и водотокова;
  • Пооштрити казнену политику у односу на кривична дела која се тичу животне средине и увести могућност моменталног затварања у случају не предузимања корака на санацији и отклањању нарушавања животне средине;
  • Ревитализовати и пропагирати Покрет горана;
  • Спровести системско пошумљавање голети, као један вид превенције клизишта;
  • Санкционисати локалне самоуправе које не организују благовремено одржавање водотокова као најефикасније мере превенције од поплава и организовано спроводити едукацију грађанства о важности одржавања локалних водотокова;
  • Заштитити шумски фонд кроз повећање овлашћења шумочуварима, строже кажњавање бесправне сече шума;
  • Наставити са модернизацијом и изградњом нових депонија у Србији;
  • Системски уводити нове технологије рециклаже;
  • Увести додатна оптерећења и накнаде за оне привреднике који користе прљаве технологије и загађују животну средину. Дати им рок да своју производњу усагласе са одговарајућим еколошким стандардима;
  • Уводићемо, до пуне реализације, програм избацивања пластичне неразложиве амбалаже и пластичних кеса из наших трговина.